....| English |   Епархијски одбори | Архиепископија београдско-карловачка  
 
 

Здравствено-социјални програми

Брига о деци

Светосавска учионица

Пројекат „Светосавска учионица“ реализује се у оквиру програма подршке деци без родитељског старања у Београду, Новом Саду, Бањалуци и Нишу.
           
Пројекат је започет у Београду 2000. године у сарадњи са Светосавском омладинске заједницом Архиепископије београдско-карловачке чији су активисти и сарадници били први волонтери Светосавске учионице.

Донатори:

  • Caritas Wien,
  • Kerkinactie-ACT Netherlands,
  • Град Београд – Секретаријат за социјалну и дечију заштиту

Главни партнери у реализацији пројекта је  Центар за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду

Основни циљ пројекта је подршка развоју и социјалној интеграцији деце који се остварује пружењем стручне помоћи деци у учењу и укључивањем деце у различите друштвене и културне активности.
Остали циљеви  пројекта су:

  • помоћ ученицима основних и средњих школа у учењу и савлађивању школског градива
  • утицај на формирање личности детета, подстицање дечијих сазнајних и креативних могућности,
  • упознавање деце са људским правима и слободама,
  • припрема деце за усвајање основних вредности и правила живота у демократском друштву тј. васпитавање у духу мира, љубави, толеранције, међусобног разумевања, грађанске, верске и сваке друге равноправности,
  • пружање могућности студентима завршних година факултета, младим незапосленим педагозима и социјалним радницима да стекну неопходна знања, искуства и вештине у раду са децом без родитељског старања, која ће им бити поучна и од користи у даљем професионалном раду,
  • подршка и помоћ особљу којe ради у социјалним установама за децу и младе без родитељског старања,
  • подизање свести о потребама и проблемима деце без родитељског старања и институцијама које о њима брину.           

Основна циљна група су деца и млади без родитељског старања који живе у установама социјалне заштите у Београду. Ове институције баве се збрињавањем деце без родитељског старања, сирочади (укључујући и ратну сирочад), децу жртве породичног насиља, небриге и другу децу и младе која долазе из нефункционалних породица. Значајан број деце у институцијама су ромског порекла и већина има проблема у учењу и развоју. “Светосавском учионицом” је обухваћено око стотину деце, старости између 7 и 18 година, која су смештена у домовима: „Моша Пијаде“, Звечанска 52, „Дринка Павловић“ и „Јован Јовановић Змај“ у Београду.

Секундарну циљну групу овог пројекта чине волонтери. То су млади људи на завршним годинама додипломских студија и незапослени педагози. Образовни профил волонтера је најчешће из области социјалног рада, психологије, педагогије и специјалног образовања. Такође, на пројекту су учествовали и студенти из других дисциплина.
Индиректна циљна група су запослени у наведена четири дома, социјални радници и васпитачи. Пројектне активности се планирају у сарадњи са запосленима из институција.  

Осим што пружа неопходну помоћ у учењу и емотивну сигурност деци и младима, пројекат Светосавска учионица од великог је значаја како за волонтере, којима омогућава припрему  за њихова будућа занимања, тако и  за стручно особље у социјалним установама, јер им пружа помоћ у раду са децом.

У току 2005. године у пројекат Светосавска учионица у Београду било је укључено преко стотину деце, са којом је радило више од 40 волонтера

Индивидуални модел рада са децом, као и учење у мањим групама, дали су  веома добре резултате. Часови се организују из свих наставних предмета (математика, физика, хемија, српски језик, енглески и француски језик, историја, географија, биологија), у зависности од потреба деце. Оваквим приступом деца стичу добре радне навике и мотивацију за рад и учење.

Ради што адекватније помоћи деци, Човекољубље посебну пажњу посвећује обуци волонтера. Састанци са волонтерима одржавају се два пута месечно, а њихов превасходни задатак је размена искусатва.  У току 2005 године, у Београду је одржан тренинг за нове волонтере. Од 2006. године, Човекољубље организује и едукативне радионице за волонтере.

Координатор пројекта: Сања Ђаконовић

Подела школских пакетића

Поделу школских пакетића деци расељеној са Косова и Метохије, као и деци без родитељског старања и деци из угрожених породица, Човекољубље је организовало 2002. године у сарадњи са Министарством вера Републике Србије и манастиром Хиландар. Донатори пројекта су организација АCT (Action by Churches Together) Холандија и Министарство вера Републике Србије.

У јануару 2002. године подељено је 6.500 пакетића и то: у Епархији бачкој преко 1.650 пакетића, у Нишкој епархији 600 пакетића, у Врањској епархији преко 1.500, у Митрополији црногорско-приморској око 1.000, а у Београду је подељено око 1.750 пакетића. 

У прављењу пакетића учествовали су Задужбина манастира Хиландара (свеске са мотивима Хиландара), школа за децу ометену у развоју „Петар Лековић“ из Београда (штампани распореди часова), као и Дом за децу и омладину ометену у развоју у Сремчици где су се правиле кутије за транспорт.

Чланови Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке помагали су у паковању и дистрибуцији пакетића, док је у сарадњи са Министарством вера у Народном позоришту у Београду организована прослава Дана Светог Саве. Свечаној прослави, уз многобројне званице, присуствовали су и  представници амбасаде Холандије, а том приликом су деци смештеној у домовима и колективним центрима подељени пакетићи.

Са реализацијом овог пројекта настављено је 2006. године.

Дечији кутак Човекољубља

Дечији кутак Човекољубља је пројекат који је реализован 2000. и 2001. године у оквиру Института за мајку и дете у Београду. Донатор пројекта била је организација Каритас из Беча (Caritas Wien).

Циљ пројекта био је уређење и оплемењивање заједничких дечијих боравака и чекаоница у болници ''Институт за мајку и дете'', не би ли се тако ублажио и за децу и за родитеље мучан и стресан боравак у болници.

Уређење чекаоница и трпезарија подразумевало је набавку нових столова и столица и другог пратећег намештаја живих боја, као и телевизора и видео-рекордера за шест одељења ове болнице.

Ове просторије дневно користи око 250 малишана.

Брига о старима и болеснима

МОМЕКС

Пројекат је започет 2003. године и до сада је имао преко 500 корисника.       Донатори су ACT Netherlands, CARITAS Wien.

Циљ пројекта „Мобилна медицинска кућна служба – Момекс” је унапређење здравственог и психосоцијалног стања најугроженијих старих лица која су напуштена, трајно болесна, ментално или физички хендикепирана и подложна додатним секундарним болестима. Пројекат такође има за циљ оживљавање идеје дијаконије и развоја волонтерских активности како међу младима тако и код старијих грађана који су довољно витални и вољни да својим добровољним радом помогну немоћнима.

Мобилна медицинска кућна служба омогућава додатну здравствену помоћ и негу за око 200 корисника на територији Београда. Момекс екипу тренутно чини два лекара, две медицинске сестре, два физиотерапеута и возач. Подељени у два тима, они врше у просеку 15 кућних посета дневно, а услуге које врше су: лекарски преглед, мерење крвног притиска, контрола узимања лекова, ултразвучни преглед, ЕКГ преглед, одређивање нивоа шећера у крви, нега полупокретних и непокретних болесника, рехабилитација у кући и издавање пелена за одрасле и превијање.

Осим кућних посета, екипе периодично обилазе колективне центре за избегла и расељена лица. Помоћ је обезбеђена за преко 150 лица.
Психосоцијалну подршку и помоћ у кућама старих реализује тим од 20 волонтера обучених за рад са старим и болесним лицима. Старост волонтера се креће од 18 до 65 година. Они редовно посећују 40 корисника и у просеку сваки волонтер оствати 5-6 посета месечно. Најчешћи видови ове помоћи су дружење, шетња, помоћ при одржавању личне и кућне хигијене, набавка намирница и лекова, као и надзор у случају одсуства укућана. Волонтери су старима постали значајан ослонац у тешким тренуцима усамљености. 

Невладине и верске организације унапређују бригу о старима

Пројекат „Невладине и верске организације унапређују бригу о старима“ покренула је Католичка служба помоћи (Catholic Relief Service) у сарадњи са три пројектна партнера (Новосадски хуманитарни центар, Каритас Србије и Црне Горе и Човекољубље).

Циљ пројекта је унапређење квалитета живота старих људи у Србији кроз :

  • Идентификовање адекватних модела социјалне бриге о старима
  • Заједнички допринос верских заједница и невладиних организација бољем квалитету  живота старих у Србији

Основа пројекта је истраживање потреба и проблема са којима се сусрећу стари људи,  као и утврђивање могућих решења за те проблеме.

Циљна група пројекта су стари људи. Кроз директно учешће у реализацији пројекта, стари људи су имали могућност да искажу своје потребе и (не)задовоство постојећим моделима бриге о старима у Србији.

Пројектне активности реализоване су кроз:

  • Фокус групе са старима, у циљу утврђивања проблема и потенцијала старих особа.

    У партиципативном истраживању које су спровеле три партнерске организације, учествовале су 262 старије особе из градских и сеоских средина у Србији (20 градова и 7 села). Реализацијом фокус група добијени су подаци о пружаоцима услуга, доступности, предностима и недостацима постојећих услуга за старе људе. Идентификовани су недостаци постојећих услуга који су везани за недовољну информисаност старих о доступности услуга, дуго чекање на прегледе у медицинским установама, плаћање услуга, нељубазност особља и сл. Као узрок ових недостатака стари су навели лошу организованост и неефикасност институција, недостатак средстава, бројне социјалне проблеме и неразумевање њихових потреба.

  • Компаративну анализу постојећих модела заштите старих особа у Србији

    Компаративна анализа постојећих модела заштите старих особа у Србији обухватила је 10 невладиних организација, 7 државних институција и 4 верске заједнице (православну, католичку, јеврејску и исламску). Утврђено је да институционални модели бриге о старима обухватају навећи број старих, док су ванинституционални модели бриге засновани на утврђивању стварних проблема старих у локалној заједници и тиме више окренути појединцу. Све четири анализиране верске заједнице улажу напоре да помогну старима, свесне да програме за старе треба што више развијати. Изражена је добра воља за мећуверском сарадњом на овом пољу.

  • Израда препорука

  • Као резултат обимног истраживања које је реализовано, сачињена је студија под називом „У овим годинама“, као вид препоруке за све заинтересоване за рад на новим моделима бриге о старима у Србији. (www.nshc.org.yu)
  • Активну сарадњу са Католичком униjом старих из Холандије у циљу размене искустава и информција, као и развоја иновативних модела бриге за старије људе.

    Активна сарадања са Католичком униjом старих, резултирала је тродневном консултативном радионицом која је имала за циљ утврђивање најбољих модела бриге за старе, размену искустава и успостављање сарадње између различитих актера који се брину о старима. Резултати истраживања послужили су да се на консултативној радионици изаберу пилот заједнице, где ће у будућности бити тестиран и промовисан свеобухватни модел неинституционалне бриге о старим људима. Истраживање је започело одржавањем такозваних радних група у којима учествују старе особе које на тај начин добијају прилику да саме дефинишу своје потребе и препоруче пожељна решења својих проблема. Одржано је укупно девет састанака радних група: четири у Београду у сарадњи са Геронтолошким друштвом Србије, НВО “Ластавица” и Црвеним крстом Србије, две у Крагујевцу у организацији Човекољубља, две у Краљеву у  Духовном центру Свети владика Николај Велимировић и једна у Врању. У раду је активно учествовало 93 старе особе. Обрађене су теме које се тичу врста и квалитета услуга које су доступне старима, добре и лоше стране постојећих модела бриге које нуде институције, као и алтернативна решења.

Маргинализоване групе

Психосоцијална подршка људима који живе са ХИВ/АИДС-ом

Донатор: Норвешка црквена помоћ (Norwegian Church Aid – NCA)
Главни партнер у реализацији: Клиника за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, центри за социјални рад у Београду и Завод за заштиту здравља Београд

Циљ пројекта је афирмација антисегрегативног и недискриминативног односа према особама инфицираним ХИВ/АИДС-ом активним учешћем Српске Православне Цркве у пружању психо-социјалне подршке као и у подизању свести о овом проблему унутар заједнице.
Остварујући и сведочећи током историје Христову вечну заповест да волимо своје ближње, Српска Православна Црква је била и остала посвећена пружању помоћи људима који пате од свих врста болести.
У складу са тим циљевима, основни задаци пројекта су:

  • Ублажити духовни немир и психосоцијалну патњу особа које живе са ХИВ / АИДС-ом.
  • Развити пуну сарадњу између Човекољубља и свих кључних институција и организација које се баве проблемом ХИВ/АИДС-а
  • Организовати поуздан тим волонтера и систематски радити на њиховом усавршавању за рад на пружању духовне и психосоцијалне подршке особама које живе са  ХИВ/АИДС-ом.
  • Деловати на превенцији ХИВ/АИДС-а кроз целокупну структуру Српске Православне Цркве у сарадњи са референтним установама и другим организацијама.

Примарна циљна група су особе које живе са ХИВ/АИДС-ом и чланови њихових породица. Ка њима су усмерене пројектне активности психо-социјалне и духовне подршке.

Секундарне циљне групе су: волонтери који се непосредно баве са особама са ХИВ/АИДС-ом, вероучитељи и свештеници, те васпитачи у социјалним установама за децу без родитељског старања.

Реализација пројекта започета је 2003. године. Током 2004. године настављено је са посетама корисницима хоспитализованим на VI оделењу Инфективне клинике Клиничког центра Србије, као и онима који болују у својим домовима. На пројекту је било ангажовано око 20 систематски обучаваних волонтера који су преко 500 пута посетили пацијенте на клиници и извршили преко  400 кућних посета и око 150 пута пружили помоћ у виду пратње до лекара или установе социјалне заштите. Линици су поклоњени реагенси неопходни за тестирање концентрације ХИВ вируса у крви и степена имунитета код оболелих.
Покретни корисници су редовно долазили у просторије Човекољубља четвртком на часове веронауке и духовне разговоре.  Током 2004. године, реализоване су и нове активности: све више корисника тражило је помоћ и пратњу за одласке у цркву на Литургију или вечерњу службу. У циљу спречавања самоизолације која је присутна код ових људи, организовани су заједнички одласци у позориште, биоскоп, обилазак Фрушкогорских манастира и други програми.

Уведена су вишесатна “Суботња дружења у Човекољубљу”. Дружењима је увек присуствовало око 15 корисника и неколико волонтера који су помагали при организацији, припреми хране и водили психолошке радионице, организовали забавне садржаје и слично. На сваком Суботњем дружењу био је присутан и специјални гост, па су корисници имали прилику да упознају социјалне раднике, лекаре, активисте организација које се баве проблемом ХИВ-а као и јавним личностима попут глумаца и сликара.
Током 2005. године у пројекат је било укључено око 50 корисника и неколико чланова њихових породица. Пројектне активности:

  • Посете корисницима на Инфективној клиници Клиничког Центра Србијеу Београду
  • Кућне посете корисницима и члановима њихових породица
  • Пратње корисника до лекара ради специјалистичких лекарских интервенција
  • Организовање суботњих дружења у просторијама Човекољубља
  • Повремени организовани одласци у цркву 
  • Часови веронауке и духовни разговори за кориснике и сараднике на пројекту

Поред овога, редовно је достављана штампа из компаније „Вечерње новости“ пацијентима хоспитализованим на Клиници.

Активностима је руководио Програмски Савет. У саставу Савета били су представници Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, Завода за заштиту здравља Града Београда и Центра за социјални рад из Београда. Као представници релевантних група, у Савету су и један заступник особа које живе са ХИВ/АИДС-ом и један заступник волонтера. Председник Програмског савета је свештеник, отац Владимир Вукашиновић. (фото). Оваква структура Програмског Савета омогућила је да се волонтерски рад организује тако да чланови Програмског Савета јесу ментори и едукатори група волонтера.

Рад са волонтерима подразумева њихову регрутацију, интервјуисање кандидата, едукацију и координисање активности волонтера.
У свом ангажману, волонтери су подржавани кроз консултативне састанке (којих је било 20 током године). Волонтери су едуковани и подржани кроз менторски рад. Овај модел рада представља базу за развој ванинституционалне неге особа које живе са ХИВ/АИДС-ом.

У вези са развојем свесности о ХИВ/АИДС-у, у току 2005. године одржана су два семинара: за вероучитеље из београдских средњих школа и за стручно особље из социјалних установа за децу без родитељског старања, такође са територије Београда.
Идеја семинара за вероучитеље је била да се у оквиру верске наставе, развија превентивни карактер у односу на ХИВ-АИДС. Семинар се састојао из више сегмената и рађен је у три етапе за 20 вероучитеља.

У току 2005. године одржан је и семинар за стручно особље из социјалних установа за децу без родитељског старања у Београду. Том семинару присуствовало је десетак стручних радника (васпитача, социјалних радника, психолога), а обрађене су теме у вези са превенцијом ХИВ-а.

Међуверска сарадња на пружању социјалних услуга

Фонд Човекољубље је узео учешће у реализацији пројекта Католичке службе помоћи  (CRS)  са циљем да покрене и подржи активности које ојачавају везе између верских заједница и њихових верника у Србији и Босни и Херцеговини. Пројекат је реализован у Београду и Сарајеву 2004. године.

Пројекат је подразумевао узајамно упознавање представника организација верских заједница и изналажење могућности за евентуалну сарадњу у домену пружања социјалних услуга.  У пројекат су били укључени одабрани представници четири традиционалне вере: православне, муслиманске, римокатоличке и јеврејске. Након одржавања три радна састанка, уприличене су посете Београду и Сарајеву. Том приликом су представници из Босне и Херцеговине изразили  интересовање за рад Човекољубља на пољу превенције ширења ХИВ инфекције.

 

 
             
             


Човекољубље © 2006. Сва права задржана. Добротворни фонд Српске Православне Цркве